Filozofija

Digitalni sistemi i razaranje kulture sećanja.Mala istorija zaboravljanja.

RASPRODATO!
Ukoliko želite da Vas obavestimo kada naslov bude dostupan, kliknite ovde.

Filozofija

Emanuel Svedenborg,naučnik,filozof,pesnik i pre svega mistik,najveći mistik Zapada.Ne mogu se nabrojati svi oni na koje je izvršio uticaj.Prevođen na sve veće jezike,inspiracija najvećim umovima, u vremenima koje dolaze-aktuelniji nego ikad.

Cena: 540,00 rsd

Filozofija

Vilijam Džejms je predavao fiziologiju, anatomiju, filozofiju i psihologiju na Harvardu. Osnivač je pragmatizma, po kojem je osnovni kriterijum spoznaje njezina praktična vrednost. Psihički život promatrao je kao neprekidan tok misli. Izneo je vlastite poglede o pamćenju i čulima. Osnivač je prvog američkog psihološke laboratorije i jedan od utemeljivača američke naučne psihologije. Njegova načela psihologije smatraju se još uvijek najboljim udžbenikom, a osim te knjige najpoznatiji je po svojoj teoriji emocija.

RASPRODATO!
Ukoliko želite da Vas obavestimo kada naslov bude dostupan, kliknite ovde.

Filozofija

MODERNI POJAM PRAKSE-Kant, Fihte, Hegel, Marks, U TRAGANJU ZA VREMENOM-Kontinuitet i diskontinuitet, Percepcija i apercepcija, Budućnost i karakter vremena, Ontologija, Metafizika, Povijest i historija, IDEALITET SVIJETA-Svijet kao čovekov proizvod, Svijest, Samosvijest, Registar imena

Cena: 800,00 rsd

Filozofija

Eugen Herigel, nemački profesor koji je podučavao filozofiju na Univerzitetu u Tokiju između dva rata, jedan je od Zapadnjaka koji su duboko i lično prodrli u teoriju i praksu zen budizma. U nastojanju da postane zen mistik, on je, tokom šest godina, podvrgao sebe rigoroznoj disciplini obuke kod zen učitelja. Izveštaj o ovom iskustvu dat je u njegovoj, sada klasičnoj knjizi, "Zen u umetnosti gađanja iz luka", po kojoj je našim čitaocima i najpoznatiji. Delo "Put zena" objavio je nakon autorove smrti (1955), Herman Tauzend u saradnji sa gospođom Gusti Herigel.

Cena: 350,00 rsd

Filozofija

Aristotelovo shvatanje "duše" :"Duša se prevashodno sastoji u onome na temelju čega živimo, osećamo i mislimo. Zbog toga je duša pojam i forma, a ne materija i supstrat. Supstanciju, naime, kao što je rečeno, razumevamo trojako - kao formu, materiju i kao spoj jednog i drugog..."

Cena: 1.805,00 rsd

Filozofija

"Aristotel je razlikovao retoriku i besedništvo. Smatrao je da se retorika bavi pronalaženjem najboljih sredstava za ubeđivanje: njen osnovni zadatak se ne sastoji u uveravanju, nego u »sposobnosti teorijskog iznalaženja uverljivog u svakom datom slučaju«.

Cena: 1.805,00 rsd

Filozofija

Knjiga daje razvojni put besedništva kroz tri njegove najznačajnije faze. Posebna pažnja posvećena je najvećim besednicima kao i važnim retoričkim pojmovima.

Cena: 600,00 rsd

Filozofija

Ro­đe­nje tra­ge­di­je po­ja­vi­lo se pr­vi put 1872. go­di­ne. Od pred­go­vo­ra po­sve­će­nom Ri­har­du Vag­ne­ru pod na­slo­vom Ro­đe­nje tra­ge­di­je u du­hu mu­zi­ke, pa do po­sled­njih stra­ni­ca Ni­če ob­ja­šnja­va na­če­la le­po­te ko­ja su na­me­nje­na svim na­ra­šta­ji­ma. Pro­u­ča­va­ju­ći an­tič­ku grč­ku kul­tu­ru, po­seb­no grč­ku tra­ge­di­ju pi­ta se za­što su Gr­ci iz­u­me­li ne­što po­put tra­ge­di­je. Za­što su lju­di, či­ja se kul­tu­ra ina­če či­ni­la ta­ko ve­drom i pu­nom ži­vo­ta, od­jed­nom po­če­li da pi­šu slo­že­ne dra­me u ko­ji­ma je usa­mlje­ni po­je­di­nac oda­brao po­gre­šan put u ži­vo­tu, pa je sto­ga pao u mi­lost i ne­mi­lost bo­go­va? Ni­če sma­tra da grč­ki mit tra­ge­di­je bez­u­slov­no sla­vi ži­vot i dr­ži se za svo­ju srž po­sto­ja­nja bez okle­va­nja ili oprav­da­va­nja sa­mo­ga se­be etič­kim prin­ci­pi­ma. On je ja­san iz­raz sa­mo­ga ži­vo­ta.

Cena: 700,00 rsd

Filozofija

Nikad dovoljno razlučena borba dobra i zla! Dva vrhunska Ničeova filozofska dela u jednoj knjizi.

"Čovek mora samog sebe izložiti iskušenjima kako bi video da je predodređen za nezavisnost i naređivanje; a to valja pravo­vremeno učiniti. Ne treba se kloniti svojih iskušenja, premda su ona možda najopasnija igra koja se može zapodenuti, i to samo onih iskušenja kojima je čovek izložen u prisustvu nas samih a ne nekog drugog sudije. Ne treba se vezivati za neku ličnost, pa bila ona i najdraža - svaka ličnost je tamnica, a i skrovište. Ne treba se vezivati za otadžbinu - čak ni ako je najizmučenija i naj-nevnljnija - već je manje teško odvojiti svoje srce od pobedničke otadžbine. Ne treba se vezivati za sažaljenje: čak ni ako se ono odnosi na višeg čoveka u čiju retku muku i bespomoćnost gleda­mo samo zahvaljujući slučaju. Ne treba se vezivati za nauku: pa makar nas mamila najdragocenijim nalazima koji su, naizgled, sačuvani upravo za nas..."

RASPRODATO!
Ukoliko želite da Vas obavestimo kada naslov bude dostupan, kliknite ovde.